Memla jednog života
Mohikanci moji,
ko god da je sinoć pratio emitovanje Pink televizije u večernjem terminu, verovatno da se jutros probudio sa teškom mučninom. Ne, ova mučnina neće proći kiselom vodom, niti rastvaranjem sode bikarbone... Gutanje masline - slaba vajda. Bademi? No-no gospodjo, no-no!
Svi smo živeli, proživljavali i preživljavali godine za nama. Težina je i sama pomisao na njih. 20... 30... 50 godina, kao da je bitno. Sankcije, demonstracije, progoni, ratovi, ubijanja, proterivanja, seciranje i prodaja duše svih nas...
Kako ostati posle svega normalan? Kako da nam deca rastu i pronadju uzore? Šta ako im mi budemo uzori?
Ko smo mi to danas?
Slušam sinoć kako su nam najveći neprijatelji i dalje NATO, EU... 16 godina od poslednjeg rata, 16 uzaludnih godina pristupanja evropskoj porodici... Nepokolebljivo! I dalje na istom mestu!
U rovu!